ISTRAŽIVANJE STAVOVA GRAĐANA

Istraživanje stavova građana

Istraživanje stavova građana o organizacijama civilnog društva i održivoj poljoprivredi na Zapadnom Balkanu


Organizacije civilnog društva imaju veoma važnu ulogu u procesu evropskih integracija kome su posvećene sve države Zapadnog Balkana. One istražuju i prate stanje, doprinose razvoju i unapređenju politika i propisa, odnosno njihovoj primeni, edukuju i motivišu građane da se samoorganizuju i sarađuju u zajedničkom interesu, te ostvare konstruktivan i strukturisan dijalog sa javnim institucijama.

U junu 2016. godine, sprovedeno je Istraživanje stavova građana o organizacijama civilnog društva i održivoj poljoprivredi u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i na Kosovu sa ciljem saznanja šta građani misle o organizacijama civilnog društva u zemljama Zapadnog Balkana, da li imaju poverenja u njih, šta znaju o održivoj poljoprivredi i koja je po njima uloga organizacija u promovisanju održive poljoprivrede. Istraživanje je rađeno na bazi telefonskog intervjua sa 820 ispitanika po zemlji, starosti preko 18 godina.

Najznačajniji zaključci:

1. Podrška organizacijama civilnog društva je umerena.

Istraživanje je pokazalo da organizacije civilnog društva koje rade u oblasti održive poljoprivrede, najveću podršku uživaju u Crnoj Gori, što se ogleda u procentu poželjnih odgovora na gotovo sva pitanja postavljena u okviru istraživanja. Većina ispitanika u svih pet zemalja Zapadnog Balkana zna šta su organizacije civilnog društva ali samo oko 1/3 lično poznaje nekoga ko je aktivan u ovakvoj organizaciji. Otprilike polovina građana podržava, dok polovina ne podržava organizacije civilnog društva.

2. Podeljeno je mišljenje građana u vezi sa finansijskom podrškom organizacijama civilnog društva.

Više od polovine građana u Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu smatra da država treba da smanji visinu poreza koji plaćaju organizacije civilnog društva koje se bave promocijom održive poljoprivrede. Međutim, otprilike je jednak broj građana koji su rekli da bi finansijski podržali rad neke organizacije i onih koji to ne bi uradili.

3. Građani imaju malo poverenja u korisnost i uticaj organizacija civilnog društva na razvoj održive poljoprivrede.

Upitani da li smatraju da je rad organizacija civilnog društva u oblasti održive poljoprivrede koristan, većina ispitanika smatra da je uglavnom koristan, odnosno da nije niti koristan niti štetan. Uticaj organizacija na rešavanje ključnih problema u oblasti održive poljoprivrede je prema mišljenju većine građana mali.

4. Građani nedovoljno poznaju ulogu organizacija civilnog društva.

Ispitanici su kao glavnu ulogu organizacija u promociji održive poljoprivrede naveli: istraživanje i identifikaciju glavnih problema, promociju međunarodne saradnje i razmene iskustava i edukaciju poljoprivrednih proizvođača, međutim, ređe birani odgovori uključili su sprovođenje javnih kampanja i podršku Ministarstvima poljoprivrede u strateškom planiranju i izradi politika.

5. Građani nedovoljno poznaju šta je održiva poljoprivreda.

Ona se najčešće poistovećuje sa: poljoprivrednom proizvodnjom koja je ekološki bezbedna, poljoprivrednom proizvodnjom koja omogućava opstanak i profit malim i srednjim proizvođačima, poljoprivrednom proizvodnjom koja poštuje propise u oblasti bezbednosti hrane, odnosno masovnom proizvodnjom jeftine hrane koja je zbog toga dostupnija ekonomski ranjivim kategorijama potrošača. Održiva poljoprivreda se manje poistovećuje sa gajenjem i očuvanjem lokalnih populacija i sorti poljoprivrednih kultura, a dobrobit životinja kao aspekat održive poljoprivrede je posebno prepoznat u Srbiji (6,3%) dok je u drugim zemljama manje od 3% građana odabralo ovaj odgovor.



Top