PRIRODA U SLUŽBI POLJOPRIVREDE

Priroda u službi poljoprivrede

POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA VISOKE PRIRODNE VREDNOSTI: KONCEPT KOJI ŠTITI PRIRODU I BIODIVERZITET, A ISTOVREMENO OMOGUĆAVA ODRŽIVU PROIZVODNJU HRANE I RAZVOJ RURALNIH ZAJEDNICA

Koncept „poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti“ je nastao početkom devedesetih godina prošlog veka i blisko je povezan sa namerom Evropske unije da integriše zaštitu prirode u Zajedničku poljoprivrednu politiku.

Ovaj koncept objedinjuje zaštitu biodiverziteta i prirodnih vrednosti ruralnih područja sa potrebom za kontinuranom proizvodnjom hrane. Reč "vrednost" u nazivu koncepta se odnosi na vrednost očuvanja raznovrsnosti staništa, odnosno divljih vrsta biljaka i životinja u eksploatisanom poljoprivrednom predelu.

Ovaj koncept je najzastupljeniji u onim područjima u Evropi gde je poljoprivreda glavni način upotrebe zemljišta i gde poljoprivreda podržava, ili je povezana sa velikom raznovrsnošću vrsta i staništa, odnosno prisustvom vrsta koje su od izuzetne važnosti za očuvanje u Evropi (Andersen et al, 2003).

Zbog čega je koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti važan za poljoprivredu?
Na prvom mestu jer podrazumeva očuvanje tradicionalnih poljoprivrednih sistema niskog intenziteta (farme male i srednje veličine). Mnogi ugroženi tipovi staništa i mnoge ugrožene vrste takođe zavise od pojedinih tradicionalnih poljoprivrednih praksi koje ovaj koncept teži da zaštiti i podrži.


Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti obuhvata poljoprivredna zemljišta i poljoprivredne prakse visoke prirodne vrednosti. U ovom konceptu poljoprivredna zemljišta definišu se u odnosu na zemljišni pokrivač visoke prirodne vrednosti (npr. pašnjaci, voćnjaci, oranice), dok se poljoprivredne prakse odnose na prakse koje se primenjuju na tom zemljištu (npr. ispaša, košenje, orezivanje).


Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti, pored očuvanja biološke raznovrsnosti, obezbeđuje veliki broj drugih usluga prirode za društvo poput čistog vazduha i vode, očuvanje genetičkog diverziteta, ali i tradicije i kulturnih vrednosti specifičnih za različite regione Evrope i Zapadnog Balkana.

U većem delu regiona Zapadnog Balkana poljoprivreda je najvažnija grana privrede. Vekovima poljoprivrednici koriste visok prirodni potencijal ovog regiona za obavljanje poljoprivrednih delatnosti. Ovo ilustruje podatak da je udeo poljoprivrednog područja 40% teritorije zapadnog Balkana. Stočarstvo i zemljoradnja, dva noseća stuba poljoprivrede su duboko utemeljena u tradiciji ovih prostora.



Top